Једна породица губи два сина опиоидној епидемији: то је “огромно”
Браћа Саваге умрла је од акутног превеликог удисања алкохола и оксикодона. Сазнајте више о томе како је ова породица претворила жалост у акцију у 525 Фондацији. Беки Саваге дели њену дубоку личну причу испод.
14. јуна је била недеља, која је започела као и многи други викенд дани за мене. Док сам окупљао веш из Џекове собе, сетио сам се да га гледам и мислим да је изгледао као анђео. Отишао сам да га пробудим и следећи неколико тренутака ме још увек прогањају до данас.
Јацк је био без живота … без живота кад сам га покупио и поставио га на под и започео је ЦПР … без живота док сам трчао да узмем свој мобител и позовем 911 … без живота када су болесници стигли и преузели.
Не могу чак ни почети да описујем ненормалност која ме је преузела. То је најгори осећај који сам икада осетио у свом животу. Следећи најгори осећај је био да гледате како болничар напушта покушаје реанимације на Џеку и главе низ степенице.
Било је кратко касније да сам га чуо у фоајеу да разговарам са неким о позиву мртвозорника. Зашто нам треба? Сећам се да сам гледао полицајца који је био са мном већином ујутро и питао га шта се догађа и тај поглед на његово лице ми је рекао незамисливо. Мој син Ницк је био у подруму који је спавао са својим пријатељима, а мало сам знао да зову његову патологу.
Породица која је изгубила два сина за превелике дозе опиоида скреће пажњу на опасне лекове
Оцт.17.202312:03
У неком тренутку тог јутра, позвао сам свог супруга који је био ван града са нашим другим двоје синова. Дошао је кући у слијепу ватру пуно свјетала, сирена, хитних аутомобила и полицијских аутомобила. Никада нећу заборавити његово лице док сам отворио предња врата за њега.
Мој муж се срушио на под. Наши умови нису намијењени да процесуирају овакву екстрему. Довољно је тешко започети процес губитка једног сина, али два су невероватна.
Али најгора ствар је тек дошла, објасњавајући мојим млађим синовима да су њихова два велика браћа умрла и нестала заувек. Изглед туга и срчаног удара на њиховим лицима, како стварност ситуације потоне, је нешто што никад не би требало да доживи и нешто што никада нећу заборавити.
Ницк и Јацк су умрли због акутног узимања алкохола и оксикодона.
Још увек ми је дишео да то кажем. Оно што сада знамо је да су учествовали у малолетном пијанству и у неком тренутку у току вечери неко је понудио им таблету за рецепт и донели одлуку да га узму.
Ја и даље размишљам о њима свакодневно, а губитак њих и даље постаје невјероватан. Још увек се навикавам на особу коју никад нисам желео, мајка која има два празна места на свом столу за вечеру. Постоје времена када се због туга осећам као да губим памети. Као мој мозак је отет. Да ли смо могли учинити нешто другачије? Мислио сам да смо све урадили јел тако ствари као родитељи. Провели смо времена са нашом децом, хокеј викендом, породичним одморима. Ми смо били укључени у њихово школовање и ми смо их волели.
Лоши избори су направљени од стране људи сваког дана, а нажалост, њих је коштао њихов живот. Оно што желим да запамтиш, као родитељи је да је сваки тренутак са дјететом тренутак да се негује и памти. Сваки тренутак ствара сећање, а те сећања су непроцењиве.
Emerson
26.04.2023 @ 18:51
It is a heartbreaking story of the Savage brothers who died from acute overdose of alcohol and oxycodone. However, their family has turned their grief into action through the 525 Foundation. Becky Savage shares her personal story below. On June 14th, it was a Sunday, which started like any other weekend for me. While gathering laundry from Jacks room, I remembered seeing him and thinking he looked like an angel. I went to wake him up and the next few moments still haunt me to this day. Jack was lifeless…lifeless as I picked him up and laid him on the floor and started CPR…lifeless as I ran to grab my phone and call 911…lifeless when the paramedics arrived and took over. I cant even begin to describe the surrealness that overtook me. It is the worst feeling I have ever experienced in my life. The next worst feeling was watching the hospital staff leave the attempt to resuscitate Jack and heads down the stairs. It was shortly after that I heard him in the foyer talking to someone about calling the coroner. Why do we need one? I remember looking at the police officer who had been with me most of the morning and asking him what was happening and that look on his face told me the unimaginable. My son Nick was in the basement sleeping with his friends and little did I know they were calling his pathologist. The family who lost two sons to opioid overdoses is drawing attention to dangerous drugs. In some moment of that morning, I called my husband who was out of town with our other two sons. He came home to a blinding fire full of lights, sirens, ambulances, and police cars. I will never forget his face as I opened the front door for him. My husband collapsed to the floor. Our minds are not meant to process this extreme. It is hard enough to start the process of losing one son, but two is unbelievable. But the worst was yet to come, explaining to my younger sons that their two big brothers had died and were gone forever. The look of sadness and heartbreak on their faces as the reality of the situation sank in is something that should never be experienced and something I will never forget. Nick and Jack died from acute alcohol and oxycodone ingestion. I still cant believe Im saying that. What we now know is that they were involved in underage drinking and at some point during the evening someone offered them