Шала на публици у “Забавним игрицама”

Пажња, гледаоци: Гледање превише насилних америчких филмова довело те је у бол и патњу стварног живота.

Тамо, управо сам поштедела да морате да седите скоро два сата од Мицхаел Хекекеовог “Забавних игара”, где жели да учитељу преда ту лекцију. Један би помислио да би он извукао свој систем из његовог система са својим црно-срчаним и манипулативним 1997 естрима исте наслова. Али жели да своју поруку пошаље директно америчком народу, и пошто недовољно тога демографског сједи кроз поднасловљене аустријске филмове, он је направио готово тачан ремаке с енглеским говорима.

А када кажем “готово тачно”, мислим на екстеријере, реквизите и поставити украсе. Иако је Ханеке имао услуге изврсног сниматеља Дариуса Кхондјиа (“Се7ен”), замишљао је да му је једини део смера који му је дао Ханеке “учинио да изгледа као други”.

Ако сте видели другу, онда сте и прилично видели овај филм. Али за оне који су довољно срећни да би избегао тај пропагандни метак, то иде овако: пар пар Анн (Наоми Ваттс) и Џорџ (Тим Ротх) одводе њиховог сина у своју кућу за језеро. Заустављају поред куће комшија, само да би их нашли помало подмишене и одржавају два блиставо привлачна млада човјека који су украшени тениским белим и рукавицама за голф.

Младићи, који играју Мицхаел Питт и Бради Цорбет, дошли су на Анн и Георгеово место и ускоро су започели серију увијачених и манипулативних игара на уму, олакшавајући Џорџа са својим голф клубом, подвргавајући Анну серији понижења, а затим необавезно кладити своје таоце да породица неће бити жива за 12 сати.

Међутим, прави антагонист је Ханек, а права жртва мучења су публика, коју Ханеке жели казнити због своје љубави према насилном филму. Директор одвратно задржава већину физичког насиља на екрану – што чини “Фунни Гамес” само јок мање лицемјеран од недавних “Унтрацеабле” – али он још увијек ставља вијке својим гледаоцима. Оно што је страшно и иритантно у вези с филмом је да Ханеке то не ради како би испричао причу. Он само жели да нас казни јер желимо да видимо овај филм на првом месту.

Упозорење за спајлерДа бих даље објаснио, морам да одустанем, па престаните да читате овде ако не желите да знате. По завршетку филма, након што су младићи убили дечака (и комшије), повредили Џорџа, претукли и срамили Анн, она успева да зграби пиштољ и пуца Цорбета. Ово води Питту да преузме даљински управљач и превачи стварни филм, спречавајући јој да то учини. Ханеке примећује у интервјуу за ДВД издање из 1997. године да је то учинио како би публика навела на Анну и да премотавање подсећа гледаоце да су били “сложени” у убиству.

ОК, тако да жена која је дијете и пријатељи убијена и која се суочава са сигурном смрћу, покупи пушку у самоодбрани и уништи садиста? И требало би да се осећам кривим због аплаудирања тога? Извините, Мицхаел Ханеке, преовлађујуће и дидактично. И одбијам да играм своје игре.